Zubni implantati su cilindrični metalni šrafovi najčešće napravljeni od titanijuma i služe kao zamena za koren zuba. Zubni implantat se hirurški ugrađuje u koštanu čeljust ispod desnih gde se nakon nekog vremena spajaju (oseointegrišu) sa kosti i postaju čvrst temelj  kao zamena za zub. Zubni implanti mogu da se koriste kao zamena za jedan zub, za most podržan zubnim implantima ili za zubne proteze na implantima.

Abatment je konektor između implanta i zubne navlake (krunice) koji je stavljen na ili ugrađen u vrhu zubnog implanta. Služi za povezivanje zubnog implantata i zubne krunice u određeni položaj.

Nakon ugradnje zubnog implanta i njihovog opterećenja krunicama ili mostovima, pacijenti imaju osećaj postojanja prirodnog zuba u ustima.

Tokom žvakanja većina osoba prestaje i da bude svesna da koristi zubne implante, jer oni vrše funkciju identično prirodnom zubu. Najvažnije razlike su u načinu na koji su vezani sa okolnom kost, reakciju na stomatološke bolesti, njihovo održavanje i popravku. Zubi su vezani sa okolnom kosti sa periodontalnim ligamentima koji se sastoji od kolagenih vlakana koji povezuju zub sa jedne i kost sa druge strane, dok se zubni implantati vezuju direktno na kost.

Tkivo desni se takođe vezuje za koren zuba sa kolagenim vlaknima kao što je gore opisano.

Zubi su podložni kvarovima i karijesu, kao i potrebu lečenja kanala korena zuba ukoliko se upali; zubni implanti su od metala i samim tim ne podležu sličnim promenama.

Peri-implantitis se lako može sprečiti dobrim održavanjem oralne higijene kao i redovnim stomatološkim pregledima koji su važni u sprečavanju bolesti. Zubi mogu biti podložni parodontopatiji (bolesti desni), dok zubni implanti mogu biti podložni peri-implantitisu. Peri-implantitis je inflamatorni odgovor tkiva na bakterijski plak koji okružuje implant, što može dovesti do raspada kosti oko zubnog implanta.