Parodontopatija je bolest koja zahvata i razara sva potporna tkiva zuba (desni, cement, periodontalni ligament i alveolarna kost) dovodeći do njihovog klaćenja i ispadanja.

Glavni uzročni faktor za nastanak parodontopatije je zubni plak (meke naslage na zubima u kojima kolonije bakterija svojim enzimima i toksinima oštećuju potporna tkiva zuba), a veoma značajni su i genetska predispozicija, neke sistemske bolesti ( dijabetes ) i pušenje. Lokalni faktori ( iz usne duplje ) koji doprinose pojavi i bržem razvoju parodontopatije su : čvrste zubne naslage (kamenac i konkrementi), neadkvatno urađeni ispuni i protetske nadoknade, traumatski kontakti, karijes, zapadanje hrane, nepravilnost građe potpornih tkiva.
Danas je parodontopatija, pored karijesa najčešće oboljenje kod ljudi, a tome je svakako doprineo i način ishrane savremenog čoveka (upotreba kašaste, meke i neabrazivne hrane). Statistika pokazuje da je zahvaćenost populacije parodontopatijom enormno velika – oko 95% stanovništva starijih od 18 godina imaju neki oblik parodontopatije.
Parodontopatija se ispoljava sledećim simptomima i znacima: krvarenjem i upalom desni, prisustvom zubnog kamenca i konkremenata, neprijatnim zadahom, prisustvom parodontalnih džepova, povlačenjem desni i ogolićavanjem vratova i korenova zuba, pomeranjem zuba, a u završnoj fazi klaćenjem i ispadanjem zuba. Tok bolesti je najčešće spor sa periodima pogoršanja i poboljšanja, mada može biti i brz i da dovede do gubitka zuba za kratak vremenski period. Lokalizacija može biti ograničena na neke zube ili na sve zube.
Lečenje parodontopatije je kompleksno i dugotrajno. Uspeh lečenja zavisi od motivacije pacijenta i njegove spremnosti na saradnju. Preduslov uspešnog lečenja je uspostavljenje adekvatne oralne higijene, a to ponekad znači drastično menjanje higijenskih navika pacijenta (tehnika pranja zuba, upotreba konca i rastvora za ispiranje usta). Značaj oralne higijene je ogroman jer se njom eliminiše glavni uzročni faktor a to je zubni plak. Bez adekvatne oralne higijene nema uspešnog lečenja parodontopatije! Plan lečenja zavisi od težine stanja na potpornom aparatu zuba i podrazumeva sledeće terapijske mere i postupke: lečenje komplikacija, uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, zamenu neodgovarajućih ispuna i protetskih radova, sanacija usne duplje, obrada parodontalnih džepova, uravnoteženje zagrižaja, upotrebu antibiotika (lokalna i opšta), i hiruške intervencije.
Hirirška terapija parodontopatije – režanj operacija – podrazumeva da se napravi rez, odigne gingival oko zuba i parodontalni džep očisti pod direktnom kontrolom oka. U toku intervencije mogu se dodati i veštačka kost i membrana koji pospešuju reparaciju tkiva parodoncijuma. Hirurška terapije parodontopatije ima za cilj da smanji dubinu parodontalnih džepova i otkloni tzv. mukogingivalne anomalije te da na taj način stvori uslove da pacijent adekvatnim održavanjem oralne higijene spreči recidiv bolesti. U našoj ordinaciji u hirurškoj terapiji parodontopatije koristimo i laser tipa erbium yag. Takođe posedujemo i laser malog intenziteta koji se koristi u konzervativnoj terapiji parodontopatije.