Vađenje zuba je rutinska intervencija i izvodi je stomatolog opšte prakse,traje kratko i prolazi manje-više bez komplikacija. Ipak postoje slučajevi  kada je neophodno angažovati znanje  specijaliste-oralnog hirurga, kako bi se zub izvadio.

Da li će vađenje zuba biti “obično” ili “hirurško”, zavisi od samog zuba i razloga njegovog vađenja, kao I  od položaja okolnih anatomskih struktura.

Nekada se desi da korijen zuba sraste sa viličnom kosti.Ova pojava naziva se ankiloza i javlja se, uglavnom, poslije liječenja kanala korijena zuba. Rutinskom procedurom vađenja, koristeći klješta i poluge,ovakav zub nije moguće izvaditi iz vilične kosti,a da se  pri tom ne povrijedi sama kost. Oralni hirurg će,minimalnim pristupnim rezom prići ankilotičnom zubu,osloboditi ga od kosti i odstraniti,a da pri tom ne dođe do velikih deformiteta, koji kasnije mogu dovesti do ozbiljnih problema prilikom protetske rehabilitacije.

Iako zubi,uglavnom, imaju stalan broj,oblik i položaj korijenova,dešavaju se znatna odstupanja,koja mogu otežati odstranjivanje zuba iz vilične kosti.Tada se mora napraviti pristup korijenu hirurškim putem,vodeći računa o okolnim anatomskim strukturama.

Zub može biti sasvim blizu anatomskih struktura čijim bi povrijeđivanjem došlo do velikih komplikacija. Zato je u tim slučajevima potreban hirurški pristup zubu koji se vadi a, hirurg će intervenisati i zbrinuti povredu na adekvatan način.

Kako izgleda sam hirurški postupak?

U zavisnosti od toga šta je razlog hirurškog vađenja zuba, specijalista će isplanirati na koji način će prići zubu,kako ga odstraniti i kako tretirati nastalu ranu. Postupak se izvodi u lokalnoj anesteziji,sama intervencija je bezbolna,mada neprijatna,jer, iako se ne osjeća bol, osjeća se pritisak. Pošto se u ovoj proceduri pravi hirurški rez,potrebno je tkivo ušiti.Konci stoje u ustima 7 do 10 dana,potom se uklanjaju.

Obzirom da je u pitanju invazivna intervencija,neophodno je pridržavati se uputstva specijaliste o ishrani i načinu održavanja oralne higijene.