Resekcija ili apikotomija je sečenje inficiranog, apikalnog dela korena zuba, uz istovremenu kiretažu i potpuno odstranjenje patološkog procesa iz periapikalnog prostora. Ovom načinu lečenja se pristupa ukoliko su sve metode konzervativnog lečenja kanala korena zuba iscrpljene.
Indikacije za resekciju korena su:
1.Zubi kod kojih je kost oko korena zuba razorena za trećinu dužine korena.
2.Zubi sa mrtvom pulpom čije je korenje resorbovano ili nije završilo rast.
3.Zubi u čijem periapeksu postoji, veći jasno ograničen patološki prostor, koji se konzervativnim lečenjem ne može izlečiti
4.Zubi kod kojih se u toku lečenja napravi fos rut u apikalnoj trećini korena.
5.Fraktura korena zuba u apikalnoj trećini korena
6.U slučajevima kod kojih je cista svojim rastom dovela do resekcije dela cementa korena susednog zuba i ugrozila njegov vitalitet.
7.U slučajevima kad se zalomi ker igla, nerv igla, ili bojtlerok u apikalnoj trećini korena i kada je isti nemoguće odstraniti kroz kanal korena.
8.U slučajevima kada je pastom za punjenje preforsiran apeks.
9.Ako postoji periapikalni proces, a nema mogućnosti da se kanal korena zbog krivine ili njegove opstrukcije proširi i izleči.
10.Posle konzervativnog lečenja kanala korena potrebno ja posle godinu napraviti rentgen snimak. Ako je došlo do smanjenja procesa nije neophodna resekcija korena. Ako je proces i dalje aktivan treba uraditi resekciju.
Kontraindikacije za resekciju korena su:
1.Loše opšte zdravstveno stanje pacijenta npr. pacijenti koji boluju od reumatizma, kongenitalne mane srca, endokardita, dijabetesa, endokrinih poremećaja, nefritisa, nekih poremećaja metabolizma. U ovim slučajevima treba uraditi ekstrakciju.
2.kada se zub klati (kada je zub labav)
3.kada postoji parodontalni džep, razaranje kosti horizontalnog ili vertikalnog tipa
4.višekoreni zubi, posebno ako bi se pri resekciji došlo u koliziji sa maksilarnim sinusom ili mandibularnim kanalom.
5.Akutni zapaljenski procesi na sluzokoži usta, jer mogu dovesti do diseminacije(širenja infekcije). Ovde spadaju stomatiti, ulceronekrotični gingiviti. Takođe, i akutna egzarcebacija hroničnog periapikalnog parodontita. U ovom slučaju intervenciju treba uraditi posle smirenja upale.